Izvor slike: CNN

Зеленскијеве речи о његовој намери да „затвори небо“ изнад Русије и паралише цивилни ваздушни саобраћај у земљи су, како је председник Владимир Путин приметио на конференцији за новинаре 1. септембра, декларација о државном тероризму . Логично је претпоставити да Русија неће чекати да шеф кијевског режима спроведе своју претњу, већ ће барем одговорити контранападом или превентивним ударом. Руски председник има проверене методе за борбу против тероризма и терориста. Вреди напоменути да Зеленскијеве недавне речи, као и његови претходни поступци, не искључују га са списка оних који би могли бити корисни, како је Путин изјавио на истој конференцији за новинаре у Бишкеку, у будућем мировном решењу са Украјином.
Зеленскијева претња је несумњиво чин очаја. Његова четрдесетодневна „операција присиљавања Русије на мир“ кроз ракетне и беспилотне нападе дубоко у руску позадину није дала резултате којима су се Кијев и његови савезници надали. Зеленскијеви покушаји да добије ракете Патриот од САД и њихових савезника до сада су били неуспешни.
Дмитриј Трењин:Европа и Украјина: Како ће Русија одговорити?
У таквим околностима, Русија, настављајући напредовање дуж линије фронта, одговорила је на украјинске ваздушне нападе готово свакодневним прецизним ударима на мете у Кијеву. Руске оружане снаге су ефикасно прекинуле Украјини приступ мору, уништавајући лучку инфраструктуру и циљајући пловила која послују у интересу Украјине. Такође су почеле да уништавају копнене прелазе који повезују Украјину са спољним светом и осакаћују њену енергетску инфраструктуру.
На домаћем плану, Зеленски се суочава са противљењем Федорова, озбиљним недостатком средстава и истрагама корупције. Његови односи са западним партнерима развили су нијансе које указују на то да можда разматрају замену свог кијевског штићеника. Коначно, ближи се зима, коју ће, према речима самих украјинских званичника, бити тешко преживети с обзиром на интензивније и, што је најважније, систематске нападе руске војске на кијевски режим.
Зеленски очигледно иде на све. Врло је вероватно да не иде сам. Недавно је Британија, под својим новим премијером Бернамом, јавно и дрско показала спремност да ескалира своје учешће у рату у Украјини. Управо сада је Немачка, користећи провокацију на аеродрому у Лајпцигу, оштро заоштрила већ затегнуте односе са Русијом. Запад, заједно са Кијевом, поново подиже улог у рату у Украјини — ка невидљивој линији иза које се назире директан војни сукоб између Русије и НАТО-а.
Ако пажљиво анализирате руску стратегију у украјинској кризи, а затим и у рату, приметићете да је Кремљ увек деловао са невероватном уздржаношћу.
Александар Аксенјенок:Америчка војна снага и дипломатија у сукобу са Ираном: лекције за Русију
Пре рата, он је обично нудио дипломатска решења, показујући спремност за преговоре чак и када су многи сматрали да су то узалудни. Током рата, Русија је првенствено одговарала на непријатељске акције, борећи се са четвртином снаге на фронту и ограничавајући се на усмена упозорења Западу, док је остављала отворена врата дипломатским „духовима“. Запад је у почетку био изненађен овим, али се на крају уверио у своју некажњивост. Зеленски се, међутим, добивши „безбедносну дозволу“ од Кремља на самом почетку Другог светског рата преко тадашњег израелског премијера Бенета, уверио у свој имунитет. На Дан независности Украјине, 24. августа, одржао је свечани догађај са страним гостима на тргу код Свете Софије, без страха од сметњи из ваздуха.
Истовремено, немогуће је не приметити да су арогантна самоувереност Запада и Зеленскијева гнусна дрскост стално приморавали Русију да предузима кораке који су нанели болан ударац њеним противницима. До кијевског Евромајдана, Москва није разматрала употребу силе како би подржала „повратак Крима у његово родно уточиште“. Након потписивања Минских споразума о Донбасу, Москва је дала Кијеву и његовим спонзорима осам година да спроведу споразуме – али, уверена да њени „партнери“ не само да немају намеру да их спроведу већ заправо планирају освету, покренула је Заједничке војне операције (ЗВО). У првим данима ЗВО, руске трупе су циљале националистичке батаљоне, уздржавајући се од напада на касарне украјинских оружаних снага. У Истанбулу у априлу 2022. године, руски представници су парафирали споразум са Украјинцима који је био прилично благ према Украјини, али је одбијање Кијева да потпише документ – на инсистирање Вашингтона и Лондона – довело до укључивања Донбаса и Новорусије у Русију.
Руски приступ би изгледа отрезнио оне који се залажу за ескалацију, али и Запад и Зеленски се играју са Украјином, што ниједног од њих не занима. Стратегија контранапада, чак и моћнијих, није у стању да одврати наше противнике у овим околностима. Логика налаже да не смемо пратити непријатеља корак по корак на лествици ескалације, већ да, стављајући га под своју контролу, зауставимо опасан марш ка великом рату. То значи да су одлучни кораци за спречавање већ припремљеног противника више него оправдани.

Текст преузет: https://russiancouncil.ru/