Седмицу за нама обележила је дубока структурална криза у војно-политичком врху у Кијеву, праћена транзиционим шоком на оперативном нивоу линије додира. Оружане снаге Руске Федерације (ОС РФ) искористиле су привремени институционални вакуум за убрзавање нападних дејстава на неколико кључних праваца, док су далекометни ваздушни системи обе стране радикално редефинисали логистичку подршку у дубокој позадини.

1. Кадровски потреси у Кијеву и оперативна цена командне транзиције

Персоналне смене у Генералштабу Оружаних снага Украјине (ОСУ) ове седмице представљају кулминацију системског неслагања између централизоване дефанзивне доктрине и потребе за децентрализованом технолошком реформом:

Смена главнокомандујућег ОСУ: Председник Володимир Зеленски је 21. јула званично сменио генерала Олександра Сирског. На његово место именован је генерал-мајор Михаил Драпатији, досадашњи командант Заједничких оперативних снага. Од Драпатија се очекује имплементација асиметричног модела ратовања са примарним ослонцем на масовну употребу беспилотних система.

Смена начелника Генералштаба: Као директна последица урушавања дефанзивних линија на Јужно-Константиновском правцу, 22. јула смењен је и начелник Генералштаба, генерал-мајор Андриј Гнатов. На његову позицију постављен је његов досадашњи заменик и бивши командант Десантно-јуришних снага (ДШВ), генерал-мајор Игор Скибјук.

Идеолошко-доктринарни профил нове команде: Јавно објављивање комплетног интервјуа генерала Драпатија 22. јула оголило је његов радикалан став према становништву Донбаса и грађанима Руске Федерације. Из угла војне стратегије, Драпатији је каријеру градио кроз командовање батаљоном 72. бригаде у Мариупољу (2014) и учешће у Изваринском котлу. Његов тврди доктринарни приступ сугерише потпуно одсуство тактичког компромиса у наредном периоду.

Институционална кочница: Смена комплетне командне вертикале, уз тренутно вршење дужности министра одбране од стране Јевхена Хмаре, увела је логистички систем снабдевања у временски вакуум. Јединице на првој линији суочиле су се са кашњењем тактичких наређења, што је руска команда искористила за појачавање притиска у Сумској, Харковској и Доњецкој области.

2. Оперативна ситуација на копненим правцима наступања

А) Добропољски правац (Групација „Центар“)

Овај сектор је током протекле седмице постао тежиште летње кампање у Донбасу. Команда групације „Центар“ ангажовала је овде оперативни потенцијал 2. и 51. армије:

Пробој линије одбране: Руске јуришне групе су током ове седмице успешно преузеле контролу над градићем Белицкоје и насељем Мирное, након чега је отпочело тактичко чишћење терена.

Избијање на трасу Т-05-15: Мотострељачке јединице ОС РФ избиле су на аутотранспортну линију Александровка–Покровск на рубежу Надија–Гулево, чиме су стигле на приближно 10 километара од самог Добропоља.

Оперативна замисао: Циљ руског обухвата је брзо затварање Добропољског укрепрајона (Добропољски утврђени рејон). Пад ове линије ослободио би комплетну 51. армију за дејство по левом боку украјинске одбрамбене агломерације Славјанск–Краматорск, чиме би се избегао фронтални напад са источног правца.

Притисак на комуникације Покровска: Паралелно са овим дејствима, врши се систематски артиљеријско-ракетни притисак на правце снабдевања који воде ка Покровску, са намером потпуне парализе позадинске ротације ОСУ.

Б) Слобожански правац (Североисток Харковске области)

Руске снаге су на овом сектору покренуле координисано клинасто напредовање из два правца истовремено:

Формирање тактичког полуокружења: Након преузимања контроле над пограничним местима Захаровка и Ивашкино, руске јединице су избиле пред село Ивановка. Главна тачка спајања нападних клинова је логистичко чвориште Приколотноје, од којег су руске снаге удаљене око 10 километара.

Пресецање трасе Валујки–Белгород: Успешним затварањем овог сектора, под руску контролу прелази најкраћи аутомобилски правац који је спајао Валујки и Белгород преко украјинске територије. За ОСУ ово ствара непосредни ризик од блокирања у обручу на простору граничног појаса површине од око 400 квадратних километара.

3. Ваздушни рат: Технолошке и тактичке новине

А) Онлајн-управљање БПЛ „Геран“ и пренапрезање ПВО

Војно-технички извори у Кијеву потврдили су значајну измену у руској тактици примене лутајуће муниције унутар оперативног радијуса који обухвата десет украјинских области:

Технолошка надоградња: Руски оператери су почели масовно да користе беспилотне летелице типа Геран опремљене системима за онлајн-управљање у реалном времену. Ово омогућава динамичку промену маршрута током самог лета, ради прецизног пресретања малих и покретних позадинских циљева ОСУ (војни транспорт, појединачна инфраструктура).

Реактивне верзије: Мониторингови канали бележе руско акумулирање од близу 4.000 беспілотних летелица, од којих око 400 јединица припада новој реактивној верзији веће брзине лета, што максимално компликује рад средстава украјинске ПВО.

Б) Дневни групни напади и размештај ракетних капацитета

Ове седмице забележен је отклон од досадашње доминантне праксе извођења ватрених дејстава искључиво у ноћним сатима:

Дневни продор у Кијеву: Током групног напада изведеног 24. јула, ПВО престонице је пробијена са око десет пројектила лансираних из Брјанске области. Уз класичне балистичке системе, примењене су и суперсоничне ракете 3М22 „Циркон“ у секундарној улози дејства по копненим циљевима, што је време лета свело на свега неколико минута.

Размештај на лансирним правцима: Према обавештајним подацима, концентрација ракетних система високе прецизности дуж пограничних сектора износи: до 21 балистичка ракета у Брјанској, 18 у Ростовској области, као и 11 балистичких пројектила и 11 ракета „Циркон“ на полигонима у Курској области и на Криму.

Ц) Уништавање војно-индустријских и логистичких циљева

Групни напад на Капитановку: Најзначајнији појединачни напад изведен је 24. јула на отворени стрељачки полигон Цивил Сафетy Ацадемy (ЦСА Опен Аир) у насељу Капитановка, Бучански рејон Кијевске области, где се одржавала изложба беспилотних система под покровитељством асоцијације „Армада“. Напад балистичких пројектила проузроковао је погибију десеторо и рањавање око 100 лица.

Валоризација губитака у Капитановки: Извори са обе стране потврђују да су главна мета били водећи пројектанти БПЛ, представници Команде снага беспилотних система ОСУ и специјалних служби. Међу погинулима су шеф Центра за међународну сарадњу Управе државног обезбеђења (УГО) Валентина Савицка (одговорна за безбедност државног врха) и пуковник војне обавештајне службе. Пољско стручно издање Дефенце24 званично је потврдило погибију свог држављанина – представника пољске одбрамбене компаније на овом догађају. Дејство је олакшано чињеницом да су подаци о изложби били јавно доступни на интернету.

Напад на завод „Меридиан“: У ноћи 25/26. јула, комбинованим дејством погођен је завод за радиоелектронику „Меридиан“ им. С. П. Корољова у Кијеву, кључан за производњу компоненти за украјинске ракетне системе, што је изазвало серију секундарних пожара.

Резање ТЕК и мреже „Нова пошта“: Погоци у објекте горивно-енергетског комплекса (ТЕК) забележени су у Сумској (паркинг војних возила и АЗС), Полтавској (железничка станица Скороходово) и Харковској области (Балаклеја). Такође, од почетка 2026. године ОС РФ су високом прецизношћу погодиле преко 20 великих објеката компаније „Нова пошта“ – највећег приватног логистичког оператера чију инфраструктуру ОСУ масовно користи за брзи дотур војне опреме.

Противракетни одговор ОСУ: Украјинске снаге су извеле ракетни напад на индустријско предузеће у Кирову, узрокујући 6 погинулих и 26 повређених лица. Такође, дејством по туристичким базама у насељу Кириловка (Запорошка област) погинуло је 8 цивилних лица (укључујући двоје деце), док је 14 особа рањено.

4. Поморски домен и прагматизам међународних савезника

А) Повратни ефекат поморског рата на логистику ОСУ

Украјинска далекометна дејства по руским танкерима у Црном мору и недавни ракетно-дронски напад на ирански брод у Каспијском мору довели су до озбиљних логистичких реперкусија на самом копну:

Казахстанска блокада транзита: Након угрожавања безбедности рута, Казахстан је привремено обуставио транзит сирове нафте преко руског КТК терминала у Новоросијску.

Ефекат на Румунију: Будући да казахстанска нафта чини преко 50% сировина које прерађује румунска застој унела је објава Варшаве да је добила понуду другог НАТО савезника (претпоставља се Бугарске) за откуп тих истих авиона ради сопствених резервних делова, што Кијеву значајно скраћује преговарачко време док се совјетски ресурси унутар Алијансе неумитно празне.

5. Квантификација источног партнера: Системска интеграција Пјонгјанга

Подаци војно-обавештајних служби пружају конкретне техничке и квантитативне параметре о обиму војно-техничке сарадње Москве и Пјонгјанга:

Логистичка припрема: Након ангажовања око 14.000 војника у Курској области, ОС РФ од јуна спроводе инфраструктурне припреме у Вороњешкој области за прихват додатног контингента од 30.000 севернокорејских војника. Упоредо се бележе подаци о формирању специјалног мобилизационог резерва унутар саме Северне Кореје са око 50.000 пријављених добровољаца.

Доктринарна улога на фронту: Руски стручни кругови одбацују тезе о слању ових јединица у прву линију јуришних операција због почетних губитака у Курској области услед неприлагођености рату дронова. Највероватнији сценарио је њихово распоређивање у стационарну одбрану на мирнијим секторима фронта и другој линији, што омогућава руској команди да ослободи искусне сопствене јуришне снаге и пребаци их на главне нападне правце у Донбасу.

Артиљеријско снабдевање: Северна Кореја тренутно покрива између 25% и 40% руских потреба за муницијом. Са капацитетом од 1 до 2 милиона граната годишње, до сада је испоручено преко 7 милиона комада муниције различитих калибара (од 82 мм до 240 мм).

Испоручени арсенал: Потврђен је трансфер преко 100 балистичких пројектила КН-23 и КН-24 (око 80 употребљено), као и преко 600 артиљеријских система, укључујући самоходна оруђа М-1989 Коксан (170мм), вишецевне лансере М-1991 (240мм) и вучне топове Д-74 (122мм).

6. Војно-технички аспект: Интеграција наоружања на истрошене змајеве МиГ-29

Потенцијална испорука преосталих пољских ловаца отвара озбиљне војно-техничке лимите на самом бојишту:

Замор материјала: Ови авиони су прошли кроз деценије интензивне експлоатације. Замор материјала на кључним структуралним тачкама (стајни траг, рамењаче крила) строго ограничава дозвољено Г-оптерећење, чинећи их технички рањивим при оштрим маневрима избегавања противничке ПВО.

Архитектура преноса података: Пољски МиГ-29 су задржали оригинални совјетски радар Н019 и аналогну архитектуру магистрале података. Интеграција западног вођеног наоружања (ракете ХАРМ, вођене бомбе ЈДАМ) изводи се преко импровизованих решења попут спољних контролних таблета у кокпиту, што успорава време тактичке реакције пилота.

Ваздушни дуел са Су-35С: Радар Н019 нема техничку могућност активног праћења и навођења ракета на великим дистанцама. Домет руских далекометних ракета Р-37М, које лансирају ловци Су-35С из источног ваздушног простора, неколико пута превазилази оперативни домет пољских МиГ-ова. Због тога би ове летелице биле ограничене искључиво на улогу лансирних платформи са екстремно малих висина у дубокој позадини (западна Украјина), што аутоматски смањује домет самих пројектила.

Закључак

Смена на самом врху Оружаних снага и Генералштаба Украјине није донела брзи тактички лек за уочене системске дефиците на фронту. ОС РФ тренутно материјализују предност у ватреној моћи, убрзано затварајући тактичке клинове на Слобожанском правцу и убрзано ломећи Добропољску утврђену тачку како би отвориле бок за напад на Краматорск. Систематска примена нове тактичке компоненте онлајн-вођења БПЛ у десет области и прелазак на дневне балистичко-хиперзвучне нападе („Циркон“) значајно преоптерећују и урушавају укупни одбрамбени потенцијал ОСУ.

Оперативна премоћ на терену праћена је и директним политичким притиском Кремља, одакле је званично саопштено да завршетак војних операција у потпуности зависи од испуњавања руских услова од стране руководства у Кијеву у наредном периоду. Стратегија Москве остаје непромењена: ватреним исцрпљивањем на терену приморати Кијев на политичку капитулацију под притиском војне силе.

Аутор: Данко Боројевић

Orginalni izvor objave: https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2026/07/26/vojnooperativna-analiza-ukrajinskog-fronta-sedmicni-presek-20-26-jul-2026-godine/